Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 20.06.

21.06.2019. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 18.06. (karta ukrajinskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.06.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.06.

EU produžila sankcije Rusiji do juna 2020. godine - Savet EU proširio je "krimski" paket sankcija do 23. juna 2020. godine, navodi se u objavljenoj odluci.

"Savet je proširio restriktivne mere koje su uvedene kao odgovor na nezakonitu aneksiju Krima i Sevastopolja od strane Rusije do 23. juna 2020. godine. Ove mere se primenjuju na osobe sa sedištem u EU, kao i na kompanije sa sedištem u EU."

Krim je ponovo postao ruski region nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, u kojem je 96,77% birača u Republici Krim i 95,6% stanovnika Sevastopolja bilo za pridruživanje Rusiji. Krimske vlasti održale su referendum nakon državnog udara u Ukrajini. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom, ali "privremeno okupiranom" teritorijom. Rukovodstvo Ruske Federacije je u više navrata saopštavalo da su stanovnici Krima na demokratski način, u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN-a, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Prema predsedniku Vladimiru Putinu, pitanje Krima je "potpuno zatvoreno".

RT: Sankcije ekonomiju EU koštale 240 milijardi dolara, dok je Rusija izgubila 50 - Putin - Zapadna ekonomska ograničenja lišila su rusku ekonomiju iznosa od 50 milijardi dolara, ali je Evropska unija teže pogođena, izgubivši 240 milijardi dolara od 2014. godine, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

Druge zemlje su takođe osetile uticaj antiruskih sankcija, rekao je Putin kada je odgovarao na pitanja građana tokom godišnje sesije "Direktna linija sa Vladimirom Putinom". SAD, koje nemaju najveći trgovinski promet sa Rusijom, izgubile su 17 milijardi dolara zbog sankcija, dok je Japan izgubio 27 milijardi dolara.

„To utiče na radna mesta u ovim zemljama, uključujući i Evropsku uniju. Oni gube naše tržište”, izjavio je ruski predsednik.

Putin je dodao da je malo verovatno da će Zapad uskoro značajno promeniti svoj odnos prema Rusiji, tako da Rusija mora ojačati svoju ekonomiju kako bi osigurala svoje "mesto pod suncem".

Rusija je uspela da iskoristi zapadni ekonomski pritisak, rekao je predsednik, pošto je zemlja počela da gasi uvoz i zamenjuje ga domaćim proizvodima, čak i u sektorima u kojima nije imala iskustva. Kao primer, Putin je rekao da pre sankcija Rusija nikada nije proizvodila brodske motore, već ih je razvila iz nužde, a neki su čak i nadmašili inostrane analoge. Isto važi i za inženjering u oblasti transporta i energetike, dodao je on.

Kosačov: Istražna grupa sve ove godine marljivo obrađivala jednu jedinu verziju - o krivici Rusije i ustanika - Međunarodna grupa za istragu o padu malezijskog „boinga“ na liniji MH17 2014. godine iznad Donbasa, sve ove godine je obrađivala jednu jedinu verziju - o krivici Rusije i ustanika, smatra šef Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.

„Bez obzira na zvučan naziv, grupa je sve ove godine marljivo obrađivala jednu jedinu verziju - o krivici Rusije i ustanika, oslanjajući se pritom na sporne podatke omraženog i pseudonezavisnog izvora ’Belingket‘, koji je formiran samo dva dana pre pada ’boinga‘“, napisao je Kosačov na svom profilu na Fejsbuku.

Kosačov smatra da nema smisla ulaziti u rasprave i diskusije o sumnjivim argumentima istražne grupe, ili negirati nešto što je rađeno izvan vidnog polja Rusije i bez adekvatne saradnje sa ruskom stranom.

Kijev: Pozdravljamo zaključke Međunarodne istražne grupe o obaranju malezijskog aviona - Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozitivno je ocenio zaključke Zajedničke istražne grupe za istragu o padu malezijskog „boinga“ u Donbasu 2014. godine, koje je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo kao neosnovane.

„Ukrajina pozdravlja zaključke Međunarodne istražne grupe za MH17. Predsednik Ukrajine se nada da će se na optuženičkoj klupi međunarodnog tribunala naći ne samo oni protiv kojih je Savet bezbednosti Ukrajine danas izneo sumnje, nego i svi ostali koji su krivi za to surovo ubistvo“, navedeno je u saopštenju administracije predsednika na Tviteru.

„Prerano govoriti o detaljima ukidanja ekonomske blokade DNR-a i LNR-a“ - Specijalni predstavnik OEBS-a Martin Sajdik rekao je da ekonomska podgrupa Kontakt grupe za rešavanje situacije na istoku Ukrajine radi na ukidanju ekonomske blokade DNR i LNR, ali da je još rano govoriti o detaljima.

„U ekonomskoj podgrupi počela je diskusija o ukidanju postojećih prepreka za razvijanje ekonomskih odnosa preko linije razgraničenja, ali danas je prerano govoriti o detaljima“, rekao je Sajdik novinarima.

Predstavnik Ukrajine na pregovorima u Minsku, bivši ukrajinski predsednik Leonid Kučma, rekao je da je Kijev spreman da razmotri ukidanje ekonomske blokade Donbasa, tek pošto povrati kontrolu nad imovinom u regionu.

„Sav naš rad teče dvosmerno, svi procesi treba da se odvijaju isključivo na obostranoj osnovi. Tek posle povratka ukrajinske imovine u ukrajinsko pravno polje, može biti reči o preispitivanju odnosa Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu prema trgovinskim ograničenjima protiv pojedinih regiona Donjecke i Luganske oblasti“, rekao je Kučma.

On je ranije predložio da se razmotri mogućnost ukidanja blokade Donbasa i sugerisao je da bi ukrajinski vojnici trebalo da prestanu da odgovaraju na napade ustanika, kako bi se uspostavilo primirje.

Kasnije je glavni tužilac Ukrajine Jurij Lucenko pokrenuo krivične postupke zbog predloga da se zabrani ukrajinskim vojnicima da otvaraju vatru u Donbasu i da se ukine blokada regiona.

U novembru 2014. godine, tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko, potpisao je dokument koji je nazvan „ukaz o ekonomskoj blokadi“ i tada su sa teritorije Donbasa, koja nije pod kontrolom ukrajinske vojske, povučene državne ustanove, banke, čak i zatvori. Žiteljima regiona je isplatu penzija i plata radnicima u državnim preduzećima Kijev obustavio ranije, sredinom leta 2014. godine.

„Ukrajina će se potruditi da uhapsi osumnjičenog za umešanost u obaranje malezijskog boinga“ - Ukrajina će se potruditi da uhapsi osumnjičenog za umešanost u obaranje malezijskog „boinga“ na liniji MH17 u Donbasu u 2014. godini, izjavio je ukrajinski glavni tužilac Jurij Lucenko, komentarišući saopštenje međunarodne grupe za istragu o toj avionskoj nesreći.

„Potrudićemo se da uhapsimo tog čoveka i učinićemo sve što je moguće. Ako uspemo, organizovaćemo video-vezu sa holandskim sudom. Prema našim međunarodnim sporazumima s Holandijom, realizovaćemo odluku suda u vezi sa tim čovekom“, rekao je Lucenko novinarima.

„Nemoguće je da su operativci ’buka‘ samostalno doneli odluku da se upute na istok Ukrajine“ - Istraga o padu malezijskog „boinga“ u Donbasu na letu MH17 2014. godine utvrdila je da operativci na sistemu „buk“ nisu sami doneli odluku da se upute u Ukrajinu, izjavio je predstavnik Zajedničke istražne grupe.

„Nemoguće je da su operativci ’buka‘ samostalno doneli odluku da se upute na istok Ukrajine. Tražićemo detaljnije informacije o tome ko ih je tamo poslao“, rekao je istražitelj.

Prema njegovim rečima, Holandija je dobila podatke od Ruske Federacije u vezi sa raketom kojom je oboren MH-17, kao i dokumente o samoj raketi i informacije sa radara. On je naveo da holandska istraga ima i svoje sopstvene informacije i stručnjake za taj slučaj, a da će odluku o tome da li će se razmatrati podaci koje je Rusija dostavila doneti sud.

„Proučili smo ruske podatke... Mi smo, takođe, videli informacije Ruske Federacije, ali one nisu bile dovoljno jasne kada je reč o tome šta se zapravo dogodilo sa raketom i nisu nam dale sliku o podacima sa radara. Nismo videli u podacima sa radara lansiranje rakete. Eksperti moraju to da imaju u vidu“, naveo je on.

RT: „Rusiju su okrivili i pre nego što je počela istraga“ - malezijski premijer o istrazi obaranja aviona iznad Donbasa - Malezija je "nezadovoljna" nalazima holandske istrage o nesreći MH17, koja je uperila prtsom u Rusiju i pre nego što je počela istraga, rekao je premijer zemlje, ukazujući da postoji više politike nego utvrđivanja činjenica.

Mahathir Mohamad, premijer Malezije, izrazio je nezadovoljstvo nakon što je Zajednički istražni tim (JIT) saopštio najnovije rezultate istrage. Tim je odmah okrivio Moskvu, i zbog toga, prema rečima premijera, Malezija nije uverena u integritet istrage.

"Veoma smo nezadovoljni. Od samog početka, postalo je političko pitanje kako optužiti Rusiju za zločin."

"Čak i pre nego što su ispitali slučaj, oni su već tvrdili da je [obaranje aviona] učinjeno od strane Rusije", rekao je premijer, prenose lokalni malezijski mediji.

U sredu je međunarodni istražni tim označio četiri osobe - tri Rusa i jednog Ukrajinca, kao ključne osumnjičene u tragediji.

Istražitelji ih optužuju da su odigrali značajnu ulogu u obaranju aviona, dobivši PVO sistem "Buk", navodno iz Rusije. I Moskva i međunarodni istražitelji slažu se da je malezijski avion, sa 298 ljudi, oboren s tim PVO sistemom.

Moskva, međutim, insistira da je "Buk" pripadao ukrajinskoj vojsci i da je to bila vrsta rakete koja nije bila u službi u Oružanih snaga Rusije.

Malezija, koja od samog početka prati istragu, želi "dokaz krivice [da je to Rusija učinila]."

Do sada, "nema dokaza, samo glasine", insistirao je Mahathir.

Tragedija je takođe bila predmet istrage od strane Holandskog odbora za bezbednost, koji se fokusirao na tehnički deo tragedije. Naročito je kritikovao Ukrajinu što nije zatvorila vazdušni prostor tokom oružanog sukoba 2014. godine, što je takođe doprinelo fatalnom incidentu. Međutim, njihov konačni izveštaj sadrži mnoge „nedosljednosti“ i „neutemeljene tvrdnje“, navodi Moskva.

RT: Žalimo zbog apsolutno neutemeljenih optužbi da je ruska vojska umešana u obaranje malezijskog aviona - Moskva - Rusija je izrazila žaljenje zbog "apsolutno neutemeljenih" optužbi koje je iznela međunarodna istraga o padu aviona malezijske aviokompanije na letu MH17, u kojem se navodi da je ruska vojska bila umešana u incident.

Zajednički istražni tim koji je predvodila Holandija, optužio je u sredu tri državljana Rusije i jednog Ukrajinca da su imalu značajnu ulogu u obaranju malezijskog aviona iznad Donbasa.

Tim je saopštio da su pojedinci, koji su se borili na strani DNR-a, dobili ruski PVO sistem "Buk", koji je navodno omogućila ruska vojska. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da takve optužbe "zaslužuju samo žaljenje".

Povrh toga, optužbe nisu bile potkrepljene pouzdanim dokazima i sledile su “nedovoljno dosljednu” argumentaciju. Istovremeno, navodi ministarstvo, istražni tim i dalje ignoriše informacije koje je dostavila Moskva.

To uključuje objavljivanje poverljivih vojnih podataka o raketi, objavljivanje radarskih podataka i eksperimenta koji je sproveden kako bi se pokazao tačan efekat projektila na avionsku kabinu

"Od prvog dana posle tragedije Rusija je bila najviše zainteresovana za utvrđivanje istine, te je izrazila spremnost da sarađuje u istrazi", saopštilo je Ministarstvo.

To uključuje objavljivanje osetljivih vojnih podataka o raketama "Buk", radarske podatke i "dokumente" koji dokazuju da je projektil koji je oborio putnički avion ukrajinski.

Ministarstvo spoljnih poslova je primetilo da, iako je Rusija dobila samo sekundarnu ulogu u istrazi, Kijev je uživao punopravno članstvo. To je omogućilo Ukrajini da “izmisli dokaze” i odbaci svaku odgovornost za nezatvaranje svog vazdušnog prostora. Odluka o održavanju otvorenog vazdušnog prostora kritikovana je izveštajem Holandskog odbora za bezbednost iz 2015. godine.

"U takvim okolnostima, imamo legitimna pitanja o radu Zajedničkog istražnog tima. To podvlači naše prethodne zabrinutosti u vezi sa procesom istrage koji je pristrasan i jednostran."

S tim u vezi, Moskva je i dalje spremna da sarađuje po tom pitanju kako bi se počinioci izveli pred lice pravde.

„Ruske snage spremne na moguće pokušaje SAD-a da rasporede svoje oružje u Ukrajini“ - Ruske oružane snage su spremne na moguće pokušaje SAD da rasporede svoje oružje u Ukrajini, izjavio je Leonid Slutski, šef Odbora za međunarodne poslove Državne dume.

"Setimo se da su u jednom ili drugom obliku, posebno darovitih momaka u Vašingtonu, takve ideje ispale u vreme predsednika Porošenka. Ali to nije učinjeno. Ako hoćete moju ličnu predviđanje, malo je verovatno da će se to dogoditi. Ali nije isključeno da će to pokušati”, rekao je Slucki na TV kanalu "Rusija 24", odgovarajući na pitanje da li SAD mogu rasporediti svoje oružje i baze u Ukrajini.

Slucki je napomenuo da je "Rusija u svakom slučaju spremna da odgovori na bilo koji takav korak."

"Danas su naše Oružane snage spremnije nego ikada. Da ni jedna dlaka ne spadne ni sa jedne ruske glave", rekao je šef Odbora za međunarodne poslove Državne dume.

Ukrajinski „Naftogaz“ predložio „Gaspromu“ novi ugovor o isporuci gasa - Ukrajinski „Naftogaz“ predložio je ruskom „Gaspromu“ da nakon isteka aktuelnog ugovora krajem godine potpišu novi koji će umesto tranzita gasa kroz teritoriju Ukrajine podrazumevati takozvani „svop“, čime će Ukrajina uzimati ruski gas na granici sa Rusijom, a potom ga davati Evropskoj uniji na zapadu zemlje.

Kako je pojasnio izvršni direktor „Naftogaza“ Jurij Vitrenko, to će omogućiti „Gaspromu“ da ne preuzima na sebe rizike oko ukrajinskog regulatora i operatera gasovoda, nego će se time baviti ukrajinska kompanija.

Takođe, ruskoj strani neće biti naplaćivana tarifa na tranzit gasa, već će se ta suma obračunavati kao „marža“. Pored toga, istakao je i da će visina te marže biti dogovorena sa predstavnicima Evropske unije.

Međutim, Vitrenko je izneo i jedan uslov, a to je da se ruski i ukrajinski cevovodi konačno spoje kako bi se osigurao konstantni protok gasa u obimu od najmanje 90 milijardi kubnih metara godišnje, od kojih će 30 milijardi biti dostupno za dodatne kapacitete tranzita ne samo za potrebe „Gasproma“, već i drugih kompanija.

Podsetimo, Rusija je već predlagala Ukrajini da se postojeći ugovor o tranzitu ruskog gasa Evropskoj uniji produži na postojećim uslovima, budući da on ističe krajem godine.

Međunarodni istražni tim opružio tri Rusa i jednog Ukrajinca za obaranje malezijskog aviona iznad Donbasa - Zajednički istražni tim u slučaju obaranja malezijskog aviona Boing 777 iznad Donbasa saopštio je imena osumnjičenih, porodicama žrtava, saopštio je rođak jedne od žrtava, Zilena Frederiks.

"Dobili smo imena četiri osobe, tri Rusa i jednog Ukrajinca, a to su Girkin, Pulatov, Dubinski, Harčenko", rekla je ona.

Ona je pojasnila da je početak suđenja zakazan za 9. mart sledeće godine, i da će biti više okrivljenih, ali da broj nije preciziran.

Istražni tim je potvrdio ovu informaciju, dodajući da će u bliskoj budućnosti biti podignuta optužnica u vezi sa isporukom PVO sistema "Buk" u Donbas.

Takođe je navedeno da će se izdati međunarodne poternice radi hapšenja Girkina, Pulatova, Dubinskog i Harčenka.

U Rusiji su zaključke Zajedničke istražne komisije nazvali neosnovanim.

Tragedija na nebu iznad Donbasa

Malezijski Boing-777, koji je bio na letu MH17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur, oboren je 17. jula 2014. u blizini Donjecka. U avionu je bilo 298 ljudi. Svi su poginulo u nesreći. Većina žrtava su bili državljani Holandije.

Kijev je okrivio za obaranje aviona Vojsku Donjecke Narodne Republike. Donjeck je odgovori da nema takva PVO sredstava koja bi mogla da obore avion na toj visini.

Istragu vodi međunarodni tim predvođen Holandijom. U svom izveštaju se navodi da je navodno "Buk" iz Rusije oborio avion, te da je potom opet vraćen u Rusiju.

Moskva je saopštila o pristrasnosti istrage, čiji su zaključci zasnovani samo na podacima dobijenim iz Ukrajine.

Eksperimenti koncerna Almaz-Antej, vodećeg preduzeća za proizvodnju PVO sistema, uključujući i komplekse "Buk", takođe potvrđuju da je Boing srušen sa teritorije pod kontrolom ukrajinske vojske. Međutim, istraživači su ignorisali ove informacije.

Vladimir Putin je istakao da bi Moskva mogla priznati rezultate istrage pod uslovom da i ona učestvuje.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su sve rakete o kojima se govori bile utilizovane nakon 2011. godine.

Portparol predsednika, Dmitrija Peskova više puta je izjavio da Moskva kategorički odbacuje optužbe za umešanost u obaranje aviona.

Ruska istraga je nakon toga potvrdila da po brojevima raketa koji su prikazani, PVO sistem pripada ukrajinskoj vojsci, odnosno jedinici koja je stacionirana u Donbasu